КУЛТУРНО АКАДЕМСКИ ФОРУМ
Павел Ђурковић (1770–1830) је један од водећих српских сликара епохе просветитељства и у националној историји уметности заузима значајно место.
Поред портретне делатности по којој је био познат, његов богати опус обухвата и црквено сликарство, а приписује му се оно сачувано у пет православних цркава на територији Републике Србије: у храму Светог Николе у Вршцу, Светог Петра и Павла у Белој Цркви, Преноса моштију Светог оца Николаја у Сивцу, и у двема сомборским црквама посвећеним Светом Јовану и Светом Ђорђу.
Упркос томе што је Ђурковић важио за врсног сликара и водећу фигуру српске уметности око 1800. године, услед низа неповољних околности његово црквено сликарство је деценијама остало занемарено и неистражено. Стога је овај пројекат реализован са циљем да се прикупи грађа и допуни документација о његовом сликарству у поменутим храмовима, да се оно преиспита и ре/атрибуира, односно да се изврши ревизија стања иконостаса на терену. Сва прикупљена документација са пројекта о црквеном сликарству Павела Ђурковића је уступљена и Музеју Српске православне цркве у Београду, те на тај начин трајно сачувана.
Истраживање и снимање је обавио стручни тим који су чинили др Владимир Симић, историчар уметности и руководилац пројекта, др Даниела Королија Црквењаков, конзерватор, Петер Крајнц, историчар уметности и фотограф и Анђела Петровић, стручни сарадник. Пројекат је реализован у сарадњи са Музејом Српске православне цркве у Београду и уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије.
