Иконостаси Арсенија Теодоровића (1762–1826)

у црквама у Србији, Румунији, Хрватској и Мађарској

Арсеније Теодоровић (1767‒1826) је највећи српски сликар епохе с краја 18. и почетка 19. века, а на основу доступне архивске грађе и ранијих истраживања познато је да осликао ентеријере најмање двадесет цркава на територији Србије, Хрватске, Мађарске и Румуније. Изузев будимског иконостаса, о њима се данас веома мало зна, а често није познат ни степен њихове очуваности, као ни околности у којима се данас налазе. Стога је овај пројекат реализован са циљем да се провери стање Теодоровићевих иконостаса на терену и да се утврди да ли је дошло до неких промена, да се направи квалитетна теренска документација, да се његово сликарство изнова преиспита, ре/атрибуира и утврди степен оригиналности, односно постојање касније насталих слојева и пресликавања.

Пројекат је започет средином 2020. године, али је услед избијања пандемије COVID19 његова реализација одложена за наредну 2021. годину. Та прва фаза рада на пројекту била је усмерена ка теренском истраживању цркава у Мађарској и Румунији у следећим местима:

1) у Мађарској – црква Светог Николе у Баји, црква Светог Николе у Јегри, црква Светог Николе у Ђули; 2) у Румунији – црква Успења Богородице у Великом Семиклушу, црква Преноса моштију Светог Николе у Сараволи, црква Преноса моштију Светог Николе у Великом Комлушу.

Друга фаза рада је обављена током 2022. и обухватила је теренска истраживања у следећим црквама: 1) Светих врачева Кузмана и Дамјана у Футогу (1797–1798), 2) Света Три јерарха (Алмашка) у Новом Саду (1803–1804), 3) Светог Николе у Меленцима (1806), 4) Светог Стефана у Сремској Митровици (1815–1816), 5) Ваведења Богородице у Зрењанину (Граднуличка црква) (1816–1817). Наставак истраживања је уследио током 2023. године када је теренски истражено и обрађено сликарство Арсенија Теодоровића у цркви Светог Николе у Руском Крстуру (1793–1797), црква Светог Пантелејмона у Обровцу (почетак 19. века), цркви Успења Богородичиног у Куцури (1813), и римокатоличким црквама Узнесења Блажене Девице Марије у Тителу (1815) и Светог Јосипа у Черевићу (1817).

Целокупан истраживачки и теренски рад, укључујући снимање и документовање сликарства Арсенија Теодоровића, обавила је екипа у саставу др Владимир Симић, историчар уметности и руководилац пројекта, др Даниела Королија Црквењаков, конзерватор, Петер Крајнц, историчар уметности и фотограф и Анђела Петровић, стручни сарадник. Пројекат је реализован у сарадњи са Музејом Српске православне цркве у Београду и Музејом Епархије будимске Српске православне цркве у Сентандреји, уз финансијску подршку Мистарства културе Републике Србије.